BRATIMLJENJE ŠKOLA IZ BANJE KOVILJAČE I HAN PIJESKA

Osnovna škola “Vera Blagojević” bratimila se sa školom "Milan Ilić Čiča Šumadijski" iz Han Pijeska u Republici Srpskoj.

Povelju o bratimljenju potpisali su 16. maja direktori škola Dragan Gavrić i Dragi Narančić, na proslavi Dana škole u Banji Koviljači.
Direktor Dragan Gavrić je prigodnim rečima otvorio svečanost u školskoj hali, pozdravljajući prisutne goste. Skupu su se obratili pomoćnik gradonačelnika Loznice Ljubinko Đokić,  načelnik opštine Han Pijesak Vlado Ostojić i Dragi Narančić.
U okviru proslave, scensko muzički program izveli su učenici uz podršku nastavnika.
Program su vodili Jovana Petković i Aleksej Zečević. Na početku, školski hor pod vođstvom nastavnika muzičkog Mihaila Cogoljevića izveo je himnu škole i pesmu "Ti jedina". Potom je hor mlađih učenika, uz pomoć učiteljice Mirjane Mihok izveo kompoziciju "Za milion godina".
Predstavili su se i recitatori Sofija Gligorić, Sandra Spasojević i Luka Biberčić.
Scenski prikaz poeme "Vašar u Topoli" Dobrice Erića, izveli su učenici V razreda, pod vođstvom nastavnice srpskog jezika Jelene Kojić i učiteljice Jelene Pajić.
Škola u Banji Koviljači je osnovana 1860. godine. Nosi ime po narodnom heroju Veri Blagojević. Pored matične škole, nastava se održava i u dva izdvojena odeljenju u Trbušnici i Koviljači.
Nastavu pohađa 431 učenik, od kojih su osmoro deca migranata. Škola poseduje učionice, kabinete, biblioteku, medijateku. Školska hala ima oko 2.000 kvadrata, predviđena je za odigravanje mečeva dvoranskih sportova, kapaciteta do 1.000 mesta.

Izvor, foto:  školski sajt   (www.osverablagojevic.wordpress.com)
sajt opštine Han Pijesak  (http://hanpijesak.org/)

MLADIĆ U SEDMOJ DECENIJI

Diplomirani ekonomista Milenko Panić Twiggy (65) iz Loznice zanimljiv je po mnogim sposobnostima koje poseduje.

Autentični je hedonista, koji istinski uživa u životu i kako tvrdi, uspeva da postigne antički ideal – sklad tela i duha.
Radno mesto savetnika u lozničkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja, psihički je naporno pre svega zbog rada sa strankama koje traže posao. Milenko ga ipak uspešno savladava zahvaljujući brojnim aktivnostima, koje svrstava u dve kategorije: ekologiju tela i ekologiju duše.
Za ekologiju tela koristi mali fudbal, košarku, vožnju biciklom i žongliranje fudbalskom loptom, a za ekologiju duše strane jezike, aforizme, grafite i viceve.
Ovaj neumorni čovek, večiti optimista, prihvatio je princip doživotnog učenja i koncept aktivnog starenja.
Pre 10 godina prestao je da gleda TV, ostavio automobil, bacio sat, mobilni telefon...
"Izgradio sam svoj mikrokomos i uživam u njemu punim plućima",  kaže Panić, koji je veoma vitalan i krepak. Svaki dan pređe pešice petnaestak kilometara brzim hodom.
Aktivno govori sedam jezika: engleski, francuski, italijanski, ruski, španski, portugalski i esperanto jezik.
Za njega su jezici, "velika strast i ljubav", jer predstavljaju "osveženje" za njegovu dušu.
Smatra da mozak mora da bude aktivan, jer su "sa godinama njegovi potencijali sve veći, ako se puni znanjima u kontinuitetu".
Godine su za njega relativna stvar. Kaže da postoji starci u dvadesetoj ali i mladići u šezdesetoj.
"Trudim se da budem u ovoj drugoj kategoriji i zasad mi to polazi za rukom", samouveren je Twiggy, koji je nedavno učestvovao u Cerskom maršu, na trasi dugoj 35 kilometara od Loznice do Tekeriša.
U znak poštovanja svog pradede Živojina koji je ostavio kosti u zloglasnom  logoru Ašah u Austriji 1914, namerava da u septembru,  pređe put od 700 km od Loznice do Ašaha.
Planira i da osnuje društvo na planetarnom nivou  "Svetska unija pantofila (sveljubaca)".
Priprema knjigu "Kako doživeti stotu  godinu bez lekara i lekova".
Tvigi je čovek koji svakodnevno demonstrira lakoću postojanja,  sofisticiranu, suptilnu umetnost življenja.

AKI PRONAŠAO FUDBALSKU SREĆU U SRBIJI

Mladi Amerikanac, rešio da se oproba u zemlji svojih roditelja

Talentovani fudbaler Aleksandar Aki Gluvačević (21) iz Amerike gde je rođen, pre tri godine stigao je u Srbiju, u potrazi za fudbalskom srećom.
Priliku da se dokaže u zemlji svojih roditelja, posle dosta peripetija, dobio je tek ovoga proleća u Omladinskom fudbalskom klubu (OFK) Vršac, koji se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.
Posle sedam prolećnih kola, Vrščani zauzimaju desetu poziciju sa 28 bodova. a Gluvačević je dobrim igrama prigrabio dres standardnog prvotimca. 
U poslednjem meču u subotu na gostovanju u Pančevu pobedili su Željezničar sa 2:0.
"Zadovoljan sam kako su me primili u Vršcu i smatram da je ovo dobra sredina za moj dalji fudbalski razvoj. Ekipa je mlada i cilj je da se održi pozicija u sredini tabele, a naredne sezone da se napadne i sam vrh", priča Aleksandar, koji je po očevoj liniji poreklom iz Banje Koviljače.
Iz ovog mesta se u fudbalske visine vinuo i Nemanja Maksimović državni reprezentativac Srbije.
Aki je od malena nekoliko puta boravio u Banji Koviljači u rodnoj kući oca Vladana. Svestan je  euforije koja zahvati narod u Srbiji, kada se postigne značajan sportski rezultat. Posebno se oduševio leta 2015. godine, kada je prisustvovao nezaboravnom dočeku kojeg su meštani Banje priredili svom sugrađaninu Nemanji kapitenu "zlatnih orlića" i strelcu pobedonosnog gola u 118. minutu finala Mundijalita protiv Brazila (2:1).
Upitan da li bi jednog dana prihvatio poziv za državni dres Srbije, Aki odgovara potvrdno, ali dodaje da je do toga dug put usavršavanja i dokazivanja.
Njegove lične ambicije su da dođe do profesionalnog ugovora i da "razvije ozbiljnu, stabilnu karijeru kroz disciplinu i rad".
"Trenutna situacija je vrlo specifična,  jer godinu dana od dolaska u Srbiju, nisam imao pravo igranja zbog registracije. Sada mi je važno samo da imam što više utakmica u nogama", kaže on.
Aleksandar igra na mestu centralnog napadača. Visok je 195 centimetara i pored dobre igre glavom, uspešno se snalazi i sa loptom na zemlji.
Počeo je sa osam godina na Floridi, gde živi sa roditeljima i bratom. Nastupao je za poznatu omladinsku skolu “IMG academy” na Floridi. Pred dolazak u Srbiju, postigao je 27 golova u 38 prvenstvenih utakmica u kadetskoj ligi drzave Floride (U 17).
U Srbiji je najpre bio član omladinskog tima beogradskog  Rada, koji je te 2016. godine bio šampion države u omladinskoj konkurenciji i igrao Ligu šampiona mladih. Predvodnici te talentovane generacije kluba sa Banjice su Đorđe Denić i Aleksandar Lutovac članovi mlade reprezentacije Srbije.
Gluvačević, međutim nije mogao da nastupa u zvaničnim utakmicama, zbog problema oko registracije.
Posle epizode u Radu, Gluvačević je  prešao u redove Dorćola. gde su mu napokon sredili registraciju i pravo da igra u srpskom fudbalu.
Tu međutim, nije imao veliku minutažu, jer se osetila posledica neigranja zvaničnih prvenstvenih utakmica u seniorskoj konkurenciji.
Nakon toga postao je član Dunava iz Starih Banovaca, gde takođe nije dobio pravu priliku.
Čini se da je pun pogodak dolazak u Vršac, jer ga je ova sredina lepo prihvatila, počeo je da igra i kako kaže "sada ide sve na bolje".
Treba mu verovati, jer je sve vreme odvojenosti od roditeljskog doma, u iščekivanju rešavanja administrativnih prepreka za pravo nastupa u Srbiji, momak pokazao zavidni nivo strpljenja, odgovornosti i posvećenosti fudbalu.

Foto: privatna arhiva

PRAZNIK DEČIJEG FUDBALA

Banja Koviljača ugostila 600 malenih fudbalera

Treći Vaskršnji Festival dečijeg fudbala "Banja Koviljača 2019" održan je proteklog vikenda na terenima Fudbalskog kluba Gučevo 1929.
Učestvovale su 44 ekipe sa oko 600 mališana iz Loznice, Šapca, Krupnja, Malog Zvornika, Banje Koviljače, kao i Bijeljine, Zvornika, Ugljevika, Dvorova, Pilice i Janje iz Republike Srpske.
Takmičenje se odvijalo u pet uzrasnih kategorija, a utakmice su igrane na četiri terena.
U najstarijoj grupi 2006. godište prvo mesto osvojio je Pčelinjo 1, druga je bila Loznica a treće Pčelinjo 2.
Pobednik u konkurenciji 2007. godišta bio je Respekt, druga Akademija Rađ, dok je treći bio Pčelinjo.
Među igračima 2008. godišta, najbolja je ekipa Pčelinjo 1, drugi je Radnički Stobeks, a treći Young Boys.
U grupi 2009. godište, prvi je Soccer kids, druga Loznica a treća Mačva Šabac.
Loznica 1 je bila najuspešnija u konkurenciji najmlađih takmičara 2010. godišta, druga Akademija Rađ a treće Gučevo 1929.
Najuspešnjima je priznanja uručio predsednik fudbalskog kluba Gučevo 1929 Miroslav Trifunović.
Turnir je i u subotu i nedelju bio dobro posećen, vreme je bilo prijatno za igru i gledanje a lepom utisku doprineli su i sami takmičari i njihovi treneri svojim sportskim ponašanjem.
Organizatori iz Fudbalskog kluba Gučevo 1929, predvođeni Aleksandrom Markovićem i Sašom Kikićem, učinili su sve da se gosti osećaju što prijatnije u Banji Koviljači.
Treneri, roditelji i sami mališani iz gostujućih ekipa pohvalili su domaćine na lepom prijemu i najavili svoj dolazak i naredne godine.
Podršku učesnicima i organizatorima turnira, video porukama, uputili su fudbalski reprezentativac Srbije Nemanja Maksimović i kapiten Crvene zvezde Vujadin Savić.

Foto: fejsbuk stranica - Vaskršnji festival dečjeg fudbala Banja Koviljača

GUČEVO STARTUJE U SUBOTU

Gučevo 1929 u subotu 30. marta nastavlja borbu za šampionsku titulu u Opštinskoj ligi Loznice.

Pred svojim navijačima u Banji Koviljači od 16 časova, ugostiće Luk iz Voćnjaka.
Prolećni deo prvenstva počinje 6. aprila, ali će Gučevo odigrati svoj meč sedam dana ranije, jer se sledećeg vikenda u Banji Koviljači održava Treći Vaskršnji festval dečijeg fudbala.
 Tim iz Banje Koviljače sa osam pobeda, jednim remijem i 25 bodova na vrhu je tabele sa Studencem iz Gornje Koviljače koji ima identičan skor, uz nešto bolju gol razliku. Jedini remi bez golova, ova dva tima zabeležili su u međusobnom susretu  u Gornjoj Koviljači.
 Trener Vladimir Negovanović Šeki zadovoljan je postignutim rezultatom u jesenjoj polusezoni, ističući da u nastavku treba očekivati još bolju igru njegovih izabranika.
"Radimo ozbiljno za ovaj rang takmičenja, treniramo tri puta nedeljno i realno je očekivati da izborimo prvo mesto i plasman u Međuopštinsku ligu "Jadar", naglasio je Negovanović.
Sa njim se slaže i kapiten Vladimir Tomanović koji posebno izdvaja dobru atmosferu i timski duh u ekipi.
"Dobro smo ukomponovani i stručno vođeni od strane trenera Negovanovića, pa su to uz kvalitet koji posedujemo, dovoljni razlozi za optimizam", poručio je Tomanović.
Sekretar Gučeva Vladimir Cile Popović takođe veruje u pobedničku seriju svog tima u prolećnom delu prvenstva.
"Respektujemo rivala iz Gornje Koviljače, koji takođe ima impresivan rezultat, ali mi smo u prednosti jer odlučujući meč na proleće igramo pred svojom publikom", rekao je Popović.
Nekadašnje Gučevo u septembru 2017. godine, istupilo je iz Međuopštinske lige Jadar, zbog nemogućnosti finansiranja takmičenja seniorske ekipe u tom rangu.
Novoizabrano rukovodstvo, predvođeno Miroslavom Trifunovićem, preuzelo je obavezu da novo Gučevo vrati na staze uspeha.
Krenulo se od najniže opštinske lige, a cilj je da seniorski tim ekspresno  izbori plasman u Međopštinsku ligu i krene uzlaznom linijom ka višim rangovima.
Predsednik je posebno istakao značaj povratka dece na sportske terene, dodajući da je pokrenut ozbijan rad sa mlađim selekcijama, kao ulog u budućnost fudbala u Banji Koviljači.
Kao pokazatelj takvog rada je i Vaskršnji turnir za decu, koji će 6. i 7. aprila,  biti organizovan treću godinu zaredom u Banji Koviljači.
Nedavno je pokrenut i klupski sajt https://fkgucevo1929.co.rs/ koji će beležiti sve aktuelnosti iz rada kluba.

ČETVORO U POLUFINALU

Učenici iz Banje Koviljače uspešni na Olimpijadi engleskog jezika

Četvoro učenika Osnovne škole "Vera Blagojević" iz Banje Koviljače ostvarili su vredan uspeh na međunarodnom sedmom po redu HIPPO takmičenju iz engleskog jezika.

Anja Pavlović,  Valentina Mitrović, Pavle Živanović i Anja Stalović  izborili su plasman u polufinale, pošto su prema danas objavljenim rezultatima, ostvarili maksimalan učinak u preliminarnom krugu održanom 1. marta.

Anja Pavlović je sa 50 poena bila najbolja u najmlađoj uzrasnoj grupi osnovaca. Valentina Mitrović je najuspešnija u grupi 1 među učenicima petog razreda sa 50 poena. Pavle Živanović je ostvario maksimalnih 56 poena u grupi 2 učenika šestog razreda. Anja Stalović je takođe osvojila 56 poena u grupi 3 starijih osnovaca.

Anji je ovo četvrta, a Pavlu treća godina zaredom da ulaze u polufinale ovog prestižnog takmičenja.

Njihov mentor je nastavnica engleskog jezika Marina Radišić, kojoj takođe pripadaju zasluge za ovaj izuzetan uspeh. 

 HIPPO 2019 English Without Borders Competition je međunarodna olimpijada u poznavanju engleskog jezika, koja se održava širom sveta već sedam godina.

Otvoreno je za učenike osnovnih i srednjih škola koji su podeljeni po kategorijama u odnosu na godište i razred koji pohađaju. Takmičenje se odvija u tri kruga, preliminarni, polufinalni i finalni.

Polufinalni krug biće održan 29. marta, dok je finale zakazano za 11. i 12. maj u Italiji.

Svaki finalista postaje nosilac JETSET LCCI međunarodnog sertifikata o poznavanju engleskog jezika.  

Prošle godine učestvovalo je 23.500 učenika iz 28 zemalja sveta od čega je 90 učenika ušlo u završnicu.

Organiztor je Global Hippo Association, neprofitna organizacija osnovana 2012. godine s ciljem promovisanja važnosti učenja Engleskog jezika i povezivanja dece iz različitih zemalja.

SLOŽNO DO UBIRANJA PLODOVA SVOG I PČELINJEG RADA

Porodica Vladana Jakoviljevića iz Loznice, jedna je od retkih u ovom kraju, koja se profesionalno i dosta uspešno bavi pčelarenjem.

Vladan sa suprugom Ljubinkom i troje dece, mnogo radi, ali kako tvrdi, može da živi od meda i medenih proizvoda.
Pčelarenju ga je, to ne krije, naučila supruga Ljubinka, a nju njen otac Milivoje i majka Radmila Božić.
Počeli su sa nekoliko košnica amaterski, da bi sada  prestigli 400 pčelinjih zajednica i postali su priznati pčelari u ovom delu Srbije.
Porodica Jakovljević je do 2000. godine imalo privatno trgovinsko preduzeće petnaest godina, ali kako je posao išao slabo, počelo se razmišljati o nekoj drugoj delatnosti.
"Razgovarao sam sa prijateljima koji su imali sličnih problema u privatnom biznisu i izbor je pao na pčelarstvo. Kupio sam pčelarski kamion sa praznim košnicama. Pošto je tast imao svoje košnice počeli smo sa razrojavanjem i malo po malo stigli do 400 košnica. Bilo je teško, dizali smo kredite, zaduživali se jer smo uz košnice morali nabaviti i potrebnu opremu, da bi bili uspešni pčelari", priča Vladan.
U početku su selili košnice u potrazi za boljom pašom, ali su u poslednje vreme kupili parče zemlje i stacionirali se sa društvima u selima Stupnica i Šurice u lozničkoj opštini.
"Ovo naše podneblje je bogatom bagremom i mi najviše i proizvodimo bagremom med. On je i najinteresantniji za strano tržište jer mi dosta izvozimo. Pored meda mi proizvodimo i polen, pa smo nabavili i sušaru kapaciteta 50 kilograma. Ove godine smo sakupili oko 300 kilograma  sušenog polena i sve smo izvezli u Nemačku", dodao je Vladan.
Porodica Jakovljević med predaje firmi "Medino", koja otkupljeni med plasira na tržište Norveške. Vladan je sa još nekolicinom istaknutih pčelara iz Srbije i predstavnicima firme "Medino" boravio nedavno u ovoj skandinavskoj zemlji, gde se upoznao sa radom tamošnjih pčelara.
U pčelarenju je zavisnost od prirode, odnosno paše velika, pa se uz vađenje meda mora baviti i drugom proizvodnjom.
"U poslednje vreme proizvodimo i propolis, nešto voska za vlastite potrebe, ali se bavimo i prodajom društava, mada ide teško jer je tržište dosta zasićeno. Dosta izvozimo na inostrano tržište,  ali gradimo i sopstvenu maloprodajnu mrežu. Takođe smo prisutni i na najvećem broju izložbi meda u regionu, sve u cilju prodaje", kaže Vladan.
On je zadovoljan kako država pomaže pčelarima i pčelarstvu kao korisnoj grani privrede.
"Prošle godine primili smo subvenciju od oko šest evra po košnici, i imali smo naknadu od države u iznosu od 40 do 50 odsto vrednosti kupljene opreme. Takođe možemo koristiti povoljne kredite koji nisu vezani za čvrstu valutu", kaže Vladan.
Od proizvodnje meda i drugih proizvoda porodica Jakovljević može lepo da živi.
"Supruga Ljubinka je bila moj prvi učitelj u pčelarstvu ali sam je prevazišao. Od troje dece, koja takođe pomažu, najmlađi Stefan ima najviše afiniteta prema pčelarenju i on će me najverovatnije naslediti u toj proizvodnji", napominje Vladan Jakovljević.

Drago Gajić

BOŽIĆNI PAKETIĆI ZA NAJMLAĐE UČENIKE

U Banji Koviljači je u ponedeljak na Srpsku Novu godinu dodeljeno 150 božićnih paketića za učenike nižih razreda Osnovne škole "Vera Blagojević".

Akciju "Paketić za đake Banje" pokrenulo je nekoliko mladih humanih ljudi, bivših učenika ove škole, predvođenih veroučiteljom Draganom Jagodićem.
On je izrazio zadovoljstvo što su se akciji koja je spontano pokrenuta, pridružili poznati sportisti, treneri, uspešni privrednici, različitih generacija, koji su svoja prva znanja  sticali u  školi u Banji Koviljači.
Jagodić je naveo da akcija pored humanitarnog ima i edukativni značaj, kako bi deca koja su danas darivana u budućnosti i sama imala razvijenu svest o pomaganju drugih.
"Hoćemo da pokažemo da je život  dat na radost,  a da je prava životna radost darivati sebe drugome. Iz ovog primera videli smo da ne treba mnogo, potrebno je samo se pokrenuti, i onda sve dolazi samo od sebe. Moto ove akcije jeste da je život na radost i tako treba da bude", poručio je Jagodić.
Direktor škole Dragan Gavrić zahvalio se donatorima i organizatorima akcije, ističući da je to jedna u nizu humanitarnih delatnosti koje škola sprovodi.
On je rekao da je izuzetno zadovoljan radom i zalaganjem učenika kao i njihovih nastavnika.
Podsetio je da je predhodne godine sređeno školsko dvorište, ugrađen video nadzor, renoviran krov školske zgrade u Trbušnici.
"Nabavili smo dosta nastavnih sredstava, kako bi se deca udobnije i prijatnije osećala. Naši planovi su i u narednom periodu veliki ali i ostvarljivi, uz podršku roditelja i lokalne samouprave, koju imamo", naglasio je Gavrić.
Foto: sajt škole

DODELA PAKETIĆA ZA NAJMLAĐE ŠKOLARCE

U Banji Koviljači će u ponedeljak biti dodeljeno 150 božićnih paketića za učenike nižih razreda Osnovne škole "Vera Blagojević".

Akciju "Paketić za đake Banje" pokrenulo je nekoliko mladih humanih ljudi, bivših učenika ove škole.
Jedan od njih Miroslav Trifunović rekao je za Novine Banjske da su se akciji odazvali brojni darodavci, pokazujući svoju humanost na delu.
"Između ostalih pomogli su nam Nemanja Maksimović fudbalski reprezentativac Srbije, Ivan Vučetić trener u Crvenoj Zvezdi, Aleksandar Karaklić fudbalski trener u Kini. Ljiljana Vukotić Skraba iz Australije. Odazvali su se i privrednici, naši ljudi iz dijaspore, kao i meštani. Svi oni su bivši đaci naše škole a pre svega dobri i humani ljudi", napomenuo je Trifunović.
"Sam moto ove akcije je da nam život služi na radost, što svedoči i logo buduće fondacije koja će se baviti pomaganjem dece Banje Koviljače", dodao je on.
Podela paketića organizovaće se u ponedeljak  od 17 časova u školskoj sali. Priredbu o humanosti izvešće školski hor i mali recitatori uz pomoć svojih nastavnika.

BRNABIĆ OTVORILA OBNOVLJENI KUR SALON

Premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je danas rekonstruisani Kur - salon u Banji Koviljači, koji je izgrađen 1932. godine pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karađorđevića.

Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača Aleksandar Jokić.
„Kur-salon“ u Banji Koviljči je izgrađen 1932. godine pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
"Mi gradimo novo, ali ne zaboravljamo staro i to je razlika između Srbije danas i pre šest godina. Ponosna sam što smo ovaj projekat završili. Ovo je svojevrsan spomenik kulture od nacionalnog značaja koji je do 2016. godine stajao, propadao, i nije bio zaštićen ni na jedan način. Danas smo ga završili, otvaramo ga kao novi na ponos cele Srbije", rekla je Brnabić .
Kur salon, simbol Banje Koviljače godinama je bio van upotrebe. Ozbiljno ugrožen, zapušten kao deo nekadašnjeg Hotelskog turističkog preduzeća (HTP) Banja Koviljača, doveden je na granicu urušavanja.
Posle inicijative više udruženja meštana da se to spreči, država je reagovala pa je Republička direkcija za imovinu u martu 2016.godine dala na korišćenje banjsku dvoranu Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Ta ustanova je odmah sanirala krov i oluke čime je sprečeno dalje propadanje objekta.
Od 30. aprila ove godine, krenulo se u kompletnu obnovu, a za kompleksne i obimne radove država je izdvojila oko 200 miliona dinara.
Radovi, koji su završeni prvih dana decembra, obuhvatili su adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje Kur salona.
Ambijent zgrade nije promenjen, ali ona sada ima svu neophodnu modernu opremu i nameštaj, video-nadzor, novu klimatizaciju, hidro i toplotnu izolaciju,  podno grejanje i protivpožarni sistem, tako da ispunjava potrebne standarde.
Kur salon će sa svojim dvoranama biti mesto za kulturu, umetnost i razonodu, kao u najbolja vremena, ali i za organizovanje seminara i kongresa na razne teme, najavili su iz Specijalne bolnice.
Banjska dvorana građena je po uzoru na bečki Kur salon, ali je za razliku od njega, gde je u početku bilo dozvoljeno samo lečenje, Kur salon u Banji Koviljači bio je od svog otvaranja predodređen za zabavu. Kompleks se sastoji od svečane sale - plesne dvorane sa 450 mesta, restoran sale sa 220 mesta, pansion sale sa 150 mesta, dva ovalna i dva okrugla salona, dve letnje terase i parkinga.
 Sve do Drugog svetskog rata bio je stecište umetnika, boema i omiljeno mesto Karađorđevića, zbog čega je Koviljača i dobila epitet "kraljevska".
Nekada se prag Kur salona mogao preći samo u svečanim odelima, muzičari su često plaćali da ovde sviraju, na nastupe su čekali mesecima, a u najboljim danima konobari su imali toliko bakšiša da su zaboravljali da uzmu platu.

OBNOVLJENI KUR SALON SPREMAN ZA NOVA SLAVLJA I PROVODE

Čuveni Kur salon u Banji Koviljači, nakon kompletnog renoviranja, spreman je za nova slavlja i provode, kao u najbolja vremena svoje istorije.

Ovaj, nekada mondenski objekat, kojeg je kao retko arhitektonsko zdanje 1932. godine podigao kralj Aleksandar Karađorđević, vrata svojih raskošnih sala otvoriće gostima za doček Nove 2019. godine.
Otvaranje renomiranog zdanja, značajno je jer se ove godine navršava 160 godina od organizovanog lečenja u Banji Koviljači, kao i 110 godina od izgradnje i početka rada kupatila kralja Petra Prvog.
Objekat je bio ozbiljno ugrožen, zapušten kao deo nekadašnjeg Hotelskog turističkog preduzeća (HTP) Banja Koviljača, doveden na granicu urušavanja.
Posle inicijative više udruženja meštana da se to spreči, država je reagovala pa je Republička direkcija za imovinu u martu 2016.godine dala na korišćenje banjsku dvoranu Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Ta ustanova je odmah sanirala krov i oluke čime je sprečeno dalje propadanje objekta.
Od 30. aprila ove godine, krenulo se u kompletnu obnovu, a za kompleksne i obimne radove država je izdvojila oko 200 miliona dinara.
Radovi, koji su završeni prvih dana decembra, obuhvatili su adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje Kur salona.
Ambijent zgrade nije promenjen, ali ona sada ima svu neophodnu modernu opremu i nameštaj, video-nadzor, novu klimatizaciju, hidro i toplotnu izolaciju,  podno grejanje i protivpožarni sistem, tako da ispunjava potrebne standarde.
Kur salon će sa svojim dvoranama biti mesto za kulturu, umetnost i razonodu, kao u najbolja vremena, ali i za organizovanje seminara i kongresa na razne teme, najavljuju iz Specijalne bolnice.
Banjska dvorana građena je po uzoru na bečki Kur salon, ali je za razliku od njega, gde je u početku bilo dozvoljeno samo lečenje, Kur salon u Banji Koviljači bio je od svog otvaranja predodređen za zabavu. Kompleks se sastoji od svečane sale - plesne dvorane sa 450 mesta, restoran sale sa 220 mesta, pansion sale sa 150 mesta, dva ovalna i dva okrugla salona, dve letnje terase i parkinga.
 Sve do Drugog svetskog rata bio je stecište umetnika, boema i omiljeno mesto Karađorđevića, zbog čega je Koviljača i dobila epitet "kraljevska".
Nekada se prag Kur salona mogao preći samo u svečanim odelima, muzičari su često plaćali da ovde sviraju, na nastupe su čekali mesecima, a u najboljim danima konobari su imali toliko bakšiša da su zaboravljali da uzmu platu.
U poslednji čas počelo je njegovo spasavanje i sada se samo čeka da objekat otvori vrata za nove goste, zabave i veselja, da bar malo vrati duh vremena kada je sagrađen.