Novi sjaj za starog “fiću”

 

Petnaestogodišnjak preuredio svoj omiljeni automobil

Novi sjaj za starog “fiću”

Petnaestogodišnji Kristijan Kiko Babić iz Banje Koviljače, uspeo je uz pomoć oca, dvojice deda i prijatelja da kompletno preuredi “fiću”, starog 40 godina.

Sada taj preuređeni automobil crvene boje, čeka da bude registrovan, pa da se uvede u saobraćaj.

U prvo vreme do Kikinog punoletstva, koristiće ga za gradsku vožnju majka Tamara i otac Đorđe.

U međuvremenu ga povremeno provoza dvorištem i  čisti, glanca i sa ponosom pokazuje prijateljima i komšijama.

Neuobičajeno za svoje godine, Kristijan je uspeo da ispuni svoju dečiju želju, da ima svoj omiljeni automobil.

Mehanikom se bavi od malena, pošto mu je otac Đorđe autolimar, usadio te osnove.

Kao dečak, Kristijan je provodio sate u radionici pomažući ocu, i ljubav prema automobilima je došla upravo tada.

“Uvek sam pratio šta on radi i zanimalo me je to. Najviše  su me zanimale “bube” i “fiće” i stalno sam pratio kako ih on popravlja, pa sam se i ja malo uključivao.“ priča ovaj momak, učenik prve godine Tehničke škole u Loznici - zanimanje auto mehaničar.

Starog “fiću” standard iz 1982. godine, deda Rista Babić mu je kupio pre četiri godine u Malom Zvorniku, a on je za sve ovo vreme pronalazio delove i uz pomoć starijih sklapao mozaik.

Dodaje da je neizmerno zahvalan i drugom dedi Draganu Duši Rankoviću, takođe auto limaru, koji je na žalost preminuo pre tri meseca, pa nije dočekao da vidi unukovo delo.

Kiko priča da je dosta vremena provodio i u dedinoj radionici u Loznici, kao i da je uz njegovu pomoć,  dolazio do potrebnih delova za automobil.

“Deda Duša je ostavljao svoj posao i mušterije da bi meni udovoljio i pronašao delove koji su nedostajali. Zahvalan sam mu na svemu tome,” govori Kristijan.

Najviše posla bilo je oko lakiranja karoserije i ugradnje motora.

"Veliki je problem pronaći delove, ali sam uspeo da ih nabavim preko  interneta i raznih oglasnika. Delove sam nalazio širom Srbije, BiH, Italije, a tu su mi mnogo pomogli Milan Milenković iz Zaječara i Oliver Janjić iz Bijeljine. Sve je to koštalo novaca, vremena i rada, ali posve svega sam zadovoljan i srećan. Mnogi mi kažu da moj „fićo“ izgleda bolje od originala", kaže Kiko.

Iako ima ponuda za kupovinu ovog automobila, ne namerava da proda, već želi da ga zadrži za sebe, jer je emotivno vezan za njega.

Predhodno mu je hobi bio prepravka i održavanje pony bicikala, a u narednom periodu, u znak sećanja na deda Dušu, planira da sredi i njegovog Mercedesa E klase iz 1998. godine.

Zastava 600, pa kasnije poznatija kao 750 ili jednostavnije “fića”, u bivšoj državi od 1955. do 1985. godine, proizvedena je u 923.487 primeraka.

Godinama je bio najomiljeniji automobil nekadašnje Jugoslavije

Mladima je „fića“ zanimljiv, jer su dosta slušali o tom automobilu, a više se ne proizvodi, dok starije vezuju emocije jer su taj automobil vozili u mladosti.