PRAZNIK DEČIJEG FUDBALA

Banja Koviljača ugostila 600 malenih fudbalera

Treći Vaskršnji Festival dečijeg fudbala "Banja Koviljača 2019" održan je proteklog vikenda na terenima Fudbalskog kluba Gučevo 1929.
Učestvovale su 44 ekipe sa oko 600 mališana iz Loznice, Šapca, Krupnja, Malog Zvornika, Banje Koviljače, kao i Bijeljine, Zvornika, Ugljevika, Dvorova, Pilice i Janje iz Republike Srpske.
Takmičenje se odvijalo u pet uzrasnih kategorija, a utakmice su igrane na četiri terena.
U najstarijoj grupi 2006. godište prvo mesto osvojio je Pčelinjo 1, druga je bila Loznica a treće Pčelinjo 2.
Pobednik u konkurenciji 2007. godišta bio je Respekt, druga Akademija Rađ, dok je treći bio Pčelinjo.
Među igračima 2008. godišta, najbolja je ekipa Pčelinjo 1, drugi je Radnički Stobeks, a treći Young Boys.
U grupi 2009. godište, prvi je Soccer kids, druga Loznica a treća Mačva Šabac.
Loznica 1 je bila najuspešnija u konkurenciji najmlađih takmičara 2010. godišta, druga Akademija Rađ a treće Gučevo 1929.
Najuspešnjima je priznanja uručio predsednik fudbalskog kluba Gučevo 1929 Miroslav Trifunović.
Turnir je i u subotu i nedelju bio dobro posećen, vreme je bilo prijatno za igru i gledanje a lepom utisku doprineli su i sami takmičari i njihovi treneri svojim sportskim ponašanjem.
Organizatori iz Fudbalskog kluba Gučevo 1929, predvođeni Aleksandrom Markovićem i Sašom Kikićem, učinili su sve da se gosti osećaju što prijatnije u Banji Koviljači.
Treneri, roditelji i sami mališani iz gostujućih ekipa pohvalili su domaćine na lepom prijemu i najavili svoj dolazak i naredne godine.
Podršku učesnicima i organizatorima turnira, video porukama, uputili su fudbalski reprezentativac Srbije Nemanja Maksimović i kapiten Crvene zvezde Vujadin Savić.

Foto: fejsbuk stranica - Vaskršnji festival dečjeg fudbala Banja Koviljača

GUČEVO STARTUJE U SUBOTU

Gučevo 1929 u subotu 30. marta nastavlja borbu za šampionsku titulu u Opštinskoj ligi Loznice.

Pred svojim navijačima u Banji Koviljači od 16 časova, ugostiće Luk iz Voćnjaka.
Prolećni deo prvenstva počinje 6. aprila, ali će Gučevo odigrati svoj meč sedam dana ranije, jer se sledećeg vikenda u Banji Koviljači održava Treći Vaskršnji festval dečijeg fudbala.
 Tim iz Banje Koviljače sa osam pobeda, jednim remijem i 25 bodova na vrhu je tabele sa Studencem iz Gornje Koviljače koji ima identičan skor, uz nešto bolju gol razliku. Jedini remi bez golova, ova dva tima zabeležili su u međusobnom susretu  u Gornjoj Koviljači.
 Trener Vladimir Negovanović Šeki zadovoljan je postignutim rezultatom u jesenjoj polusezoni, ističući da u nastavku treba očekivati još bolju igru njegovih izabranika.
"Radimo ozbiljno za ovaj rang takmičenja, treniramo tri puta nedeljno i realno je očekivati da izborimo prvo mesto i plasman u Međuopštinsku ligu "Jadar", naglasio je Negovanović.
Sa njim se slaže i kapiten Vladimir Tomanović koji posebno izdvaja dobru atmosferu i timski duh u ekipi.
"Dobro smo ukomponovani i stručno vođeni od strane trenera Negovanovića, pa su to uz kvalitet koji posedujemo, dovoljni razlozi za optimizam", poručio je Tomanović.
Sekretar Gučeva Vladimir Cile Popović takođe veruje u pobedničku seriju svog tima u prolećnom delu prvenstva.
"Respektujemo rivala iz Gornje Koviljače, koji takođe ima impresivan rezultat, ali mi smo u prednosti jer odlučujući meč na proleće igramo pred svojom publikom", rekao je Popović.
Nekadašnje Gučevo u septembru 2017. godine, istupilo je iz Međuopštinske lige Jadar, zbog nemogućnosti finansiranja takmičenja seniorske ekipe u tom rangu.
Novoizabrano rukovodstvo, predvođeno Miroslavom Trifunovićem, preuzelo je obavezu da novo Gučevo vrati na staze uspeha.
Krenulo se od najniže opštinske lige, a cilj je da seniorski tim ekspresno  izbori plasman u Međopštinsku ligu i krene uzlaznom linijom ka višim rangovima.
Predsednik je posebno istakao značaj povratka dece na sportske terene, dodajući da je pokrenut ozbijan rad sa mlađim selekcijama, kao ulog u budućnost fudbala u Banji Koviljači.
Kao pokazatelj takvog rada je i Vaskršnji turnir za decu, koji će 6. i 7. aprila,  biti organizovan treću godinu zaredom u Banji Koviljači.
Nedavno je pokrenut i klupski sajt https://fkgucevo1929.co.rs/ koji će beležiti sve aktuelnosti iz rada kluba.

ČETVORO U POLUFINALU

Učenici iz Banje Koviljače uspešni na Olimpijadi engleskog jezika

Četvoro učenika Osnovne škole "Vera Blagojević" iz Banje Koviljače ostvarili su vredan uspeh na međunarodnom sedmom po redu HIPPO takmičenju iz engleskog jezika.

Anja Pavlović,  Valentina Mitrović, Pavle Živanović i Anja Stalović  izborili su plasman u polufinale, pošto su prema danas objavljenim rezultatima, ostvarili maksimalan učinak u preliminarnom krugu održanom 1. marta.

Anja Pavlović je sa 50 poena bila najbolja u najmlađoj uzrasnoj grupi osnovaca. Valentina Mitrović je najuspešnija u grupi 1 među učenicima petog razreda sa 50 poena. Pavle Živanović je ostvario maksimalnih 56 poena u grupi 2 učenika šestog razreda. Anja Stalović je takođe osvojila 56 poena u grupi 3 starijih osnovaca.

Anji je ovo četvrta, a Pavlu treća godina zaredom da ulaze u polufinale ovog prestižnog takmičenja.

Njihov mentor je nastavnica engleskog jezika Marina Radišić, kojoj takođe pripadaju zasluge za ovaj izuzetan uspeh. 

 HIPPO 2019 English Without Borders Competition je međunarodna olimpijada u poznavanju engleskog jezika, koja se održava širom sveta već sedam godina.

Otvoreno je za učenike osnovnih i srednjih škola koji su podeljeni po kategorijama u odnosu na godište i razred koji pohađaju. Takmičenje se odvija u tri kruga, preliminarni, polufinalni i finalni.

Polufinalni krug biće održan 29. marta, dok je finale zakazano za 11. i 12. maj u Italiji.

Svaki finalista postaje nosilac JETSET LCCI međunarodnog sertifikata o poznavanju engleskog jezika.  

Prošle godine učestvovalo je 23.500 učenika iz 28 zemalja sveta od čega je 90 učenika ušlo u završnicu.

Organiztor je Global Hippo Association, neprofitna organizacija osnovana 2012. godine s ciljem promovisanja važnosti učenja Engleskog jezika i povezivanja dece iz različitih zemalja.

SLOŽNO DO UBIRANJA PLODOVA SVOG I PČELINJEG RADA

Porodica Vladana Jakoviljevića iz Loznice, jedna je od retkih u ovom kraju, koja se profesionalno i dosta uspešno bavi pčelarenjem.

Vladan sa suprugom Ljubinkom i troje dece, mnogo radi, ali kako tvrdi, može da živi od meda i medenih proizvoda.
Pčelarenju ga je, to ne krije, naučila supruga Ljubinka, a nju njen otac Milivoje i majka Radmila Božić.
Počeli su sa nekoliko košnica amaterski, da bi sada  prestigli 400 pčelinjih zajednica i postali su priznati pčelari u ovom delu Srbije.
Porodica Jakovljević je do 2000. godine imalo privatno trgovinsko preduzeće petnaest godina, ali kako je posao išao slabo, počelo se razmišljati o nekoj drugoj delatnosti.
"Razgovarao sam sa prijateljima koji su imali sličnih problema u privatnom biznisu i izbor je pao na pčelarstvo. Kupio sam pčelarski kamion sa praznim košnicama. Pošto je tast imao svoje košnice počeli smo sa razrojavanjem i malo po malo stigli do 400 košnica. Bilo je teško, dizali smo kredite, zaduživali se jer smo uz košnice morali nabaviti i potrebnu opremu, da bi bili uspešni pčelari", priča Vladan.
U početku su selili košnice u potrazi za boljom pašom, ali su u poslednje vreme kupili parče zemlje i stacionirali se sa društvima u selima Stupnica i Šurice u lozničkoj opštini.
"Ovo naše podneblje je bogatom bagremom i mi najviše i proizvodimo bagremom med. On je i najinteresantniji za strano tržište jer mi dosta izvozimo. Pored meda mi proizvodimo i polen, pa smo nabavili i sušaru kapaciteta 50 kilograma. Ove godine smo sakupili oko 300 kilograma  sušenog polena i sve smo izvezli u Nemačku", dodao je Vladan.
Porodica Jakovljević med predaje firmi "Medino", koja otkupljeni med plasira na tržište Norveške. Vladan je sa još nekolicinom istaknutih pčelara iz Srbije i predstavnicima firme "Medino" boravio nedavno u ovoj skandinavskoj zemlji, gde se upoznao sa radom tamošnjih pčelara.
U pčelarenju je zavisnost od prirode, odnosno paše velika, pa se uz vađenje meda mora baviti i drugom proizvodnjom.
"U poslednje vreme proizvodimo i propolis, nešto voska za vlastite potrebe, ali se bavimo i prodajom društava, mada ide teško jer je tržište dosta zasićeno. Dosta izvozimo na inostrano tržište,  ali gradimo i sopstvenu maloprodajnu mrežu. Takođe smo prisutni i na najvećem broju izložbi meda u regionu, sve u cilju prodaje", kaže Vladan.
On je zadovoljan kako država pomaže pčelarima i pčelarstvu kao korisnoj grani privrede.
"Prošle godine primili smo subvenciju od oko šest evra po košnici, i imali smo naknadu od države u iznosu od 40 do 50 odsto vrednosti kupljene opreme. Takođe možemo koristiti povoljne kredite koji nisu vezani za čvrstu valutu", kaže Vladan.
Od proizvodnje meda i drugih proizvoda porodica Jakovljević može lepo da živi.
"Supruga Ljubinka je bila moj prvi učitelj u pčelarstvu ali sam je prevazišao. Od troje dece, koja takođe pomažu, najmlađi Stefan ima najviše afiniteta prema pčelarenju i on će me najverovatnije naslediti u toj proizvodnji", napominje Vladan Jakovljević.

Drago Gajić

BOŽIĆNI PAKETIĆI ZA NAJMLAĐE UČENIKE

U Banji Koviljači je u ponedeljak na Srpsku Novu godinu dodeljeno 150 božićnih paketića za učenike nižih razreda Osnovne škole "Vera Blagojević".

Akciju "Paketić za đake Banje" pokrenulo je nekoliko mladih humanih ljudi, bivših učenika ove škole, predvođenih veroučiteljom Draganom Jagodićem.
On je izrazio zadovoljstvo što su se akciji koja je spontano pokrenuta, pridružili poznati sportisti, treneri, uspešni privrednici, različitih generacija, koji su svoja prva znanja  sticali u  školi u Banji Koviljači.
Jagodić je naveo da akcija pored humanitarnog ima i edukativni značaj, kako bi deca koja su danas darivana u budućnosti i sama imala razvijenu svest o pomaganju drugih.
"Hoćemo da pokažemo da je život  dat na radost,  a da je prava životna radost darivati sebe drugome. Iz ovog primera videli smo da ne treba mnogo, potrebno je samo se pokrenuti, i onda sve dolazi samo od sebe. Moto ove akcije jeste da je život na radost i tako treba da bude", poručio je Jagodić.
Direktor škole Dragan Gavrić zahvalio se donatorima i organizatorima akcije, ističući da je to jedna u nizu humanitarnih delatnosti koje škola sprovodi.
On je rekao da je izuzetno zadovoljan radom i zalaganjem učenika kao i njihovih nastavnika.
Podsetio je da je predhodne godine sređeno školsko dvorište, ugrađen video nadzor, renoviran krov školske zgrade u Trbušnici.
"Nabavili smo dosta nastavnih sredstava, kako bi se deca udobnije i prijatnije osećala. Naši planovi su i u narednom periodu veliki ali i ostvarljivi, uz podršku roditelja i lokalne samouprave, koju imamo", naglasio je Gavrić.
Foto: sajt škole

DODELA PAKETIĆA ZA NAJMLAĐE ŠKOLARCE

U Banji Koviljači će u ponedeljak biti dodeljeno 150 božićnih paketića za učenike nižih razreda Osnovne škole "Vera Blagojević".

Akciju "Paketić za đake Banje" pokrenulo je nekoliko mladih humanih ljudi, bivših učenika ove škole.
Jedan od njih Miroslav Trifunović rekao je za Novine Banjske da su se akciji odazvali brojni darodavci, pokazujući svoju humanost na delu.
"Između ostalih pomogli su nam Nemanja Maksimović fudbalski reprezentativac Srbije, Ivan Vučetić trener u Crvenoj Zvezdi, Aleksandar Karaklić fudbalski trener u Kini. Ljiljana Vukotić Skraba iz Australije. Odazvali su se i privrednici, naši ljudi iz dijaspore, kao i meštani. Svi oni su bivši đaci naše škole a pre svega dobri i humani ljudi", napomenuo je Trifunović.
"Sam moto ove akcije je da nam život služi na radost, što svedoči i logo buduće fondacije koja će se baviti pomaganjem dece Banje Koviljače", dodao je on.
Podela paketića organizovaće se u ponedeljak  od 17 časova u školskoj sali. Priredbu o humanosti izvešće školski hor i mali recitatori uz pomoć svojih nastavnika.

BRNABIĆ OTVORILA OBNOVLJENI KUR SALON

Premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je danas rekonstruisani Kur - salon u Banji Koviljači, koji je izgrađen 1932. godine pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karađorđevića.

Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača Aleksandar Jokić.
„Kur-salon“ u Banji Koviljči je izgrađen 1932. godine pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
"Mi gradimo novo, ali ne zaboravljamo staro i to je razlika između Srbije danas i pre šest godina. Ponosna sam što smo ovaj projekat završili. Ovo je svojevrsan spomenik kulture od nacionalnog značaja koji je do 2016. godine stajao, propadao, i nije bio zaštićen ni na jedan način. Danas smo ga završili, otvaramo ga kao novi na ponos cele Srbije", rekla je Brnabić .
Kur salon, simbol Banje Koviljače godinama je bio van upotrebe. Ozbiljno ugrožen, zapušten kao deo nekadašnjeg Hotelskog turističkog preduzeća (HTP) Banja Koviljača, doveden je na granicu urušavanja.
Posle inicijative više udruženja meštana da se to spreči, država je reagovala pa je Republička direkcija za imovinu u martu 2016.godine dala na korišćenje banjsku dvoranu Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Ta ustanova je odmah sanirala krov i oluke čime je sprečeno dalje propadanje objekta.
Od 30. aprila ove godine, krenulo se u kompletnu obnovu, a za kompleksne i obimne radove država je izdvojila oko 200 miliona dinara.
Radovi, koji su završeni prvih dana decembra, obuhvatili su adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje Kur salona.
Ambijent zgrade nije promenjen, ali ona sada ima svu neophodnu modernu opremu i nameštaj, video-nadzor, novu klimatizaciju, hidro i toplotnu izolaciju,  podno grejanje i protivpožarni sistem, tako da ispunjava potrebne standarde.
Kur salon će sa svojim dvoranama biti mesto za kulturu, umetnost i razonodu, kao u najbolja vremena, ali i za organizovanje seminara i kongresa na razne teme, najavili su iz Specijalne bolnice.
Banjska dvorana građena je po uzoru na bečki Kur salon, ali je za razliku od njega, gde je u početku bilo dozvoljeno samo lečenje, Kur salon u Banji Koviljači bio je od svog otvaranja predodređen za zabavu. Kompleks se sastoji od svečane sale - plesne dvorane sa 450 mesta, restoran sale sa 220 mesta, pansion sale sa 150 mesta, dva ovalna i dva okrugla salona, dve letnje terase i parkinga.
 Sve do Drugog svetskog rata bio je stecište umetnika, boema i omiljeno mesto Karađorđevića, zbog čega je Koviljača i dobila epitet "kraljevska".
Nekada se prag Kur salona mogao preći samo u svečanim odelima, muzičari su često plaćali da ovde sviraju, na nastupe su čekali mesecima, a u najboljim danima konobari su imali toliko bakšiša da su zaboravljali da uzmu platu.

OBNOVLJENI KUR SALON SPREMAN ZA NOVA SLAVLJA I PROVODE

Čuveni Kur salon u Banji Koviljači, nakon kompletnog renoviranja, spreman je za nova slavlja i provode, kao u najbolja vremena svoje istorije.

Ovaj, nekada mondenski objekat, kojeg je kao retko arhitektonsko zdanje 1932. godine podigao kralj Aleksandar Karađorđević, vrata svojih raskošnih sala otvoriće gostima za doček Nove 2019. godine.
Otvaranje renomiranog zdanja, značajno je jer se ove godine navršava 160 godina od organizovanog lečenja u Banji Koviljači, kao i 110 godina od izgradnje i početka rada kupatila kralja Petra Prvog.
Objekat je bio ozbiljno ugrožen, zapušten kao deo nekadašnjeg Hotelskog turističkog preduzeća (HTP) Banja Koviljača, doveden na granicu urušavanja.
Posle inicijative više udruženja meštana da se to spreči, država je reagovala pa je Republička direkcija za imovinu u martu 2016.godine dala na korišćenje banjsku dvoranu Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača.
Ta ustanova je odmah sanirala krov i oluke čime je sprečeno dalje propadanje objekta.
Od 30. aprila ove godine, krenulo se u kompletnu obnovu, a za kompleksne i obimne radove država je izdvojila oko 200 miliona dinara.
Radovi, koji su završeni prvih dana decembra, obuhvatili su adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje Kur salona.
Ambijent zgrade nije promenjen, ali ona sada ima svu neophodnu modernu opremu i nameštaj, video-nadzor, novu klimatizaciju, hidro i toplotnu izolaciju,  podno grejanje i protivpožarni sistem, tako da ispunjava potrebne standarde.
Kur salon će sa svojim dvoranama biti mesto za kulturu, umetnost i razonodu, kao u najbolja vremena, ali i za organizovanje seminara i kongresa na razne teme, najavljuju iz Specijalne bolnice.
Banjska dvorana građena je po uzoru na bečki Kur salon, ali je za razliku od njega, gde je u početku bilo dozvoljeno samo lečenje, Kur salon u Banji Koviljači bio je od svog otvaranja predodređen za zabavu. Kompleks se sastoji od svečane sale - plesne dvorane sa 450 mesta, restoran sale sa 220 mesta, pansion sale sa 150 mesta, dva ovalna i dva okrugla salona, dve letnje terase i parkinga.
 Sve do Drugog svetskog rata bio je stecište umetnika, boema i omiljeno mesto Karađorđevića, zbog čega je Koviljača i dobila epitet "kraljevska".
Nekada se prag Kur salona mogao preći samo u svečanim odelima, muzičari su često plaćali da ovde sviraju, na nastupe su čekali mesecima, a u najboljim danima konobari su imali toliko bakšiša da su zaboravljali da uzmu platu.
U poslednji čas počelo je njegovo spasavanje i sada se samo čeka da objekat otvori vrata za nove goste, zabave i veselja, da bar malo vrati duh vremena kada je sagrađen.

LJUBAV PREMA KONJIMA PORODIČNA CRTA DROBČEVIĆA

Dvanaestogodišnji dečak Čedomir Drobčević iz Lešnice kod Loznice, od malih nogu gaji veliku ljubav prema konjima, za koje se često kaže da su najplemenitiije i najlepše životinje.

Ovaj učenik šestog razreda Osnovne škole "Petar Tasić" u Lešnici, kaže da je konje zavoleo uz deda Anta, koji ga je još kao trogodišnjaka vodio u štalu.
"Zavoleo sam konje od malih nogu i sa zadovoljstvom odlazim u štalu da ih nahranim napojim i istimarim. Oni su veoma pametme i dobre životinje, koje je lako zavoleti", priča Čeda.
U ranom detinjstvu je Čeda naučio i da jaše i kočijaši, a od pre dve godine sa svoja dva konja i fijakerom učestvuje samostalno na Fijakerijadama u Podrinju i Mačvi.
Na nedavno održanoj Fijakerijadi u Drenovcu kod Šapca nagrađen je peharom i zahvalnicom kao najmlađi samostalni fijakerista.
Pored Čede, na fijakeru je uvek uz njega i mlađi brat Todor koji ima šest godina.
Do sada su na različitim fijakerijadama osvojili oko 30 pehara i nagrada za najmlađe učesnike,  najlepše konje,  očuvanje tradicije,  najbolju opremu...
Na svim nastupima dvojica braće su obučeni u srpsku narodnu nošnju. Čeda je i učesnik  tradicionalne manifestacije Hajdučko veče, koja promoviše srpske narodne običaje.
Konji i fijaker su porodična tradicija Drobčevića koju sada nastavlja Čedomirov otac Mihailo.
On kaže da mu je drago što sinovi gaje ljubav prema konjima, što je porodična crta Drobčevića.
"Naučili su da se druže i igraju sa njima, a učestvuju i na brojnim takmičenjima u kočijašenju po Srbiji. Meni je zadovoljstvo videti decu radosne u društvu  ovih posebnih i dragih životinja", govori Mihailo.
U narodu se često kaže  da su konji najplemenitije i najlepše životinje i da svaki kontakt s njima ima terapeutski učinak
Konji se ne vole samo zbog njihovog izgleda, boje ili pasmine već zbog ponašanja i postupka kada su u društvu čoveka.
Konji su plemeniti i zahvalni onima koji šire neskrivene emocije prema njima!
Tu zahvalnost i plemenitost osećaju i Drobčevići, kao porodično nasleđe, kroz tri generacije.

Tekst: Zorica Gačić

Foto: privatna arhiva

ZA KRATKO VREME POSTIGAO MNOGO

Mladi uspešni pčelar Dragan Radičević (29) iz Loznice, primer je da se sa upornim radom i stalnim učenjem, može postići mnogo.

Sve je počelo 2000. godine, kada je Dragan kao jedanaestogodišnjak dobio na poklon od strica dve košnice. Sve do 2014. godine rad sa pčelama bio je iz ljubavi i hobija, da bi pre četiri godine odlučio da se profesionalno posveti pčelarstvu kada je imao 20 košnica.
Sada već ima 280 košnica, što ga svrstava u red ozbiljnih profesionalnih pčelara u ovom delu Srbije.
Dobitnik je dva priznanja za doprinos u razvoju pčelarstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije i desetak medalja za kvalitet meda.
"U sopstvenoj radionici izradjujem košnice i delove košnica. Bavim se proizvodnjom meda sakupljanjem polena i proizvodnjom matica. Seleći sam pčelar i selim paletnim tipom seobe", priča nam Radičević.
 Na pitanje kako je sve postigao za ovo kratko vreme, odgovara da se sve može uz jasno postavljen cilj i želju za napretkom.
"Svakodnevno učim i napredujem u ovom poslu. Željan sam novih saznanja. Išao sam na savetovanja i konsultacije kod starijih pčelara i stručnjaka iz ove oblasti. Uz dosta učenja,  rada i odricanja, eto  stiglo se do ovih rezultata", pojasnio je Radičević.
Na ovaj posao odlučio se lako i jednostavno, želeći raditi sopstveni posao i živeti od toga.
I sve se to isplatilo. Živi sasvim pristojno od svoga rada, pa preporučuje  drugim mladim ljudima da krenu u sopstveni biznis.
Njegova preporuka početnicima u ovom poslu jesta da se od pčelarstva može pristojno živeti, ako se na pravi način priđe poslu.
"Sve zavisi koliko ozbiljno se posvetite i koliko ozbiljno uložite i sebe i vreme i sredstva. Ja sam svoj zivot posvetio pčelama i pčelarstvu i  trenutno ne razmisljam o bilo kom drugom poslu". rekao je Radičević.