Mladi Amerikanac, rešio da se oproba u zemlji svojih roditelja
Talentovani fudbaler Aleksandar Aki Gluvačević (21) iz Amerike gde je rođen, pre tri godine stigao je u Srbiju, u potrazi za fudbalskom srećom.
Priliku da se dokaže u zemlji svojih roditelja, posle dosta peripetija, dobio je tek ovoga proleća u Omladinskom fudbalskom klubu (OFK) Vršac, koji se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.
Posle sedam prolećnih kola, Vrščani zauzimaju desetu poziciju sa 28 bodova. a Gluvačević je dobrim igrama prigrabio dres standardnog prvotimca.
U poslednjem meču u subotu na gostovanju u Pančevu pobedili su Željezničar sa 2:0.
"Zadovoljan sam kako su me primili u Vršcu i smatram da je ovo dobra sredina za moj dalji fudbalski razvoj. Ekipa je mlada i cilj je da se održi pozicija u sredini tabele, a naredne sezone da se napadne i sam vrh", priča Aleksandar, koji je po očevoj liniji poreklom iz Banje Koviljače.
Iz ovog mesta se u fudbalske visine vinuo i Nemanja Maksimović državni reprezentativac Srbije.
Aki je od malena nekoliko puta boravio u Banji Koviljači u rodnoj kući oca Vladana. Svestan je euforije koja zahvati narod u Srbiji, kada se postigne značajan sportski rezultat. Posebno se oduševio leta 2015. godine, kada je prisustvovao nezaboravnom dočeku kojeg su meštani Banje priredili svom sugrađaninu Nemanji kapitenu "zlatnih orlića" i strelcu pobedonosnog gola u 118. minutu finala Mundijalita protiv Brazila (2:1).
Upitan da li bi jednog dana prihvatio poziv za državni dres Srbije, Aki odgovara potvrdno, ali dodaje da je do toga dug put usavršavanja i dokazivanja.
Njegove lične ambicije su da dođe do profesionalnog ugovora i da "razvije ozbiljnu, stabilnu karijeru kroz disciplinu i rad".
"Trenutna situacija je vrlo specifična, jer godinu dana od dolaska u Srbiju, nisam imao pravo igranja zbog registracije. Sada mi je važno samo da imam što više utakmica u nogama", kaže on.
Aleksandar igra na mestu centralnog napadača. Visok je 195 centimetara i pored dobre igre glavom, uspešno se snalazi i sa loptom na zemlji.
Počeo je sa osam godina na Floridi, gde živi sa roditeljima i bratom. Nastupao je za poznatu omladinsku skolu “IMG academy” na Floridi. Pred dolazak u Srbiju, postigao je 27 golova u 38 prvenstvenih utakmica u kadetskoj ligi drzave Floride (U 17).
U Srbiji je najpre bio član omladinskog tima beogradskog Rada, koji je te 2016. godine bio šampion države u omladinskoj konkurenciji i igrao Ligu šampiona mladih. Predvodnici te talentovane generacije kluba sa Banjice su Đorđe Denić i Aleksandar Lutovac članovi mlade reprezentacije Srbije.
Gluvačević, međutim nije mogao da nastupa u zvaničnim utakmicama, zbog problema oko registracije.
Posle epizode u Radu, Gluvačević je prešao u redove Dorćola. gde su mu napokon sredili registraciju i pravo da igra u srpskom fudbalu.
Tu međutim, nije imao veliku minutažu, jer se osetila posledica neigranja zvaničnih prvenstvenih utakmica u seniorskoj konkurenciji.
Nakon toga postao je član Dunava iz Starih Banovaca, gde takođe nije dobio pravu priliku.
Čini se da je pun pogodak dolazak u Vršac, jer ga je ova sredina lepo prihvatila, počeo je da igra i kako kaže "sada ide sve na bolje".
Treba mu verovati, jer je sve vreme odvojenosti od roditeljskog doma, u iščekivanju rešavanja administrativnih prepreka za pravo nastupa u Srbiji, momak pokazao zavidni nivo strpljenja, odgovornosti i posvećenosti fudbalu.
Foto: privatna arhiva
Priliku da se dokaže u zemlji svojih roditelja, posle dosta peripetija, dobio je tek ovoga proleća u Omladinskom fudbalskom klubu (OFK) Vršac, koji se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.
Posle sedam prolećnih kola, Vrščani zauzimaju desetu poziciju sa 28 bodova. a Gluvačević je dobrim igrama prigrabio dres standardnog prvotimca.
U poslednjem meču u subotu na gostovanju u Pančevu pobedili su Željezničar sa 2:0.
"Zadovoljan sam kako su me primili u Vršcu i smatram da je ovo dobra sredina za moj dalji fudbalski razvoj. Ekipa je mlada i cilj je da se održi pozicija u sredini tabele, a naredne sezone da se napadne i sam vrh", priča Aleksandar, koji je po očevoj liniji poreklom iz Banje Koviljače.
Iz ovog mesta se u fudbalske visine vinuo i Nemanja Maksimović državni reprezentativac Srbije.
Aki je od malena nekoliko puta boravio u Banji Koviljači u rodnoj kući oca Vladana. Svestan je euforije koja zahvati narod u Srbiji, kada se postigne značajan sportski rezultat. Posebno se oduševio leta 2015. godine, kada je prisustvovao nezaboravnom dočeku kojeg su meštani Banje priredili svom sugrađaninu Nemanji kapitenu "zlatnih orlića" i strelcu pobedonosnog gola u 118. minutu finala Mundijalita protiv Brazila (2:1).
Upitan da li bi jednog dana prihvatio poziv za državni dres Srbije, Aki odgovara potvrdno, ali dodaje da je do toga dug put usavršavanja i dokazivanja.
Njegove lične ambicije su da dođe do profesionalnog ugovora i da "razvije ozbiljnu, stabilnu karijeru kroz disciplinu i rad".
"Trenutna situacija je vrlo specifična, jer godinu dana od dolaska u Srbiju, nisam imao pravo igranja zbog registracije. Sada mi je važno samo da imam što više utakmica u nogama", kaže on.
Aleksandar igra na mestu centralnog napadača. Visok je 195 centimetara i pored dobre igre glavom, uspešno se snalazi i sa loptom na zemlji.
Počeo je sa osam godina na Floridi, gde živi sa roditeljima i bratom. Nastupao je za poznatu omladinsku skolu “IMG academy” na Floridi. Pred dolazak u Srbiju, postigao je 27 golova u 38 prvenstvenih utakmica u kadetskoj ligi drzave Floride (U 17).
U Srbiji je najpre bio član omladinskog tima beogradskog Rada, koji je te 2016. godine bio šampion države u omladinskoj konkurenciji i igrao Ligu šampiona mladih. Predvodnici te talentovane generacije kluba sa Banjice su Đorđe Denić i Aleksandar Lutovac članovi mlade reprezentacije Srbije.
Gluvačević, međutim nije mogao da nastupa u zvaničnim utakmicama, zbog problema oko registracije.
Posle epizode u Radu, Gluvačević je prešao u redove Dorćola. gde su mu napokon sredili registraciju i pravo da igra u srpskom fudbalu.
Tu međutim, nije imao veliku minutažu, jer se osetila posledica neigranja zvaničnih prvenstvenih utakmica u seniorskoj konkurenciji.
Nakon toga postao je član Dunava iz Starih Banovaca, gde takođe nije dobio pravu priliku.
Čini se da je pun pogodak dolazak u Vršac, jer ga je ova sredina lepo prihvatila, počeo je da igra i kako kaže "sada ide sve na bolje".
Treba mu verovati, jer je sve vreme odvojenosti od roditeljskog doma, u iščekivanju rešavanja administrativnih prepreka za pravo nastupa u Srbiji, momak pokazao zavidni nivo strpljenja, odgovornosti i posvećenosti fudbalu.
Foto: privatna arhiva
Нема коментара:
Постави коментар